Jelena Karleusa - Tihi Ubica

Budim se sama, oči nikog ne traže,

i šta je taj odsjaj u mom pogledu

na stolu pored muški sat k'o da mi kaže

da izgleda da neko još pored mene živi

I dve-tri kapi krvi posle brijanja

otužan miris što po sobama se širi

otkad to duhovi mi dolaze po danu

ma gde je taj muškarac što

pored mene ovde živi!

Ref.
I zovem, zovem devedest dva

neka traže, neka nađu ga
nek' kaže gde je ljubav nestala

nek' puste sirene, nek' uzbuna krene

a kad ga stignu, nek' mu kažu 'stoj
nek' bar na silu prizna da je moj

moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica

moj najteži porok, moj tihi ubica!

Takvi kao on nikad 'zbogom' ne kažu

za svoje greške on uvek druge krivi

sa njim je svaki novi rastanak bez suza

ma gde je taj muškarac što

što sa mnom živi, a ne živi!